Автор: Емилија Жупаноска
Она кога имаш се,
а ништо немаш,
оти душа немаш.
Кога со малку не си задоволен
а со многу ич (воопшто).
Кога се препотуваш,
а ладен ко камен остануваш.
Кога очи затвораш,
а буден си.
Кога свирепо на среќата и се додворуваш.
Недозреана овошка однадвор,
а внатре скапана.
The soul (Dusha) - The poem written by Emilija Zupanoska
Comments
Post a Comment