Skip to main content

БОЖИЌ ПРОСЛАВЕН ВО АВСТРАЛИЈА

ВРЗАНОСТ ЗА КОРЕНОТ И ТРАДИЦИЈАТА
Празнување на Рождеството Христово во Австралија
Со голема радост и возбуда се дочека и големиот христијански празник Божик, денот на Христовото раѓање во сите храмови на Македонската Православна црква во Австралија. Време кога секој на секого му простува, посакува се најдобро ,време кога се испраќаат најубави желби за здравје , среќа,мир и благосостојба во секое македонско семејство.
Несомнено е дека овие наши големи и значајни празници, обичаи, и дел од македонска традиција се пренесуваат и на петтиот континент. Она што е заедничко за сите е големата љубов кон својата вера, култура, јазик и се што го сочинува т идентитетот на македонскиот човек.Тоа се вредности кои ги поседува Македонецот и го понесува со себе каде и да оди. Па така и нашата вера, и почит кон македонската православна црква , и националните вредности се составен дел од нашето секојдневие. Што би се рекло, ние сме Македонци каде и да сме, без тоа не би биле различни и посебни од другите етнички групи во Австралија.
Македонската православна црква отсекогаш била наша ѕвезда водилка, наш духовен водач низ најтешкото, и претставува значаен фактор во зачувување на македонските национални вредности, мирот и посебноста на македонскиот идентитет. И овој Божик, се одбележа достоинствено и како што доликува. И тука нашите црковни општини организираат свечени богослужби, делат пакетчиња за најмладите, и голем број други активности поврзани со овој празник. Секоја година се одржуваат и традиционалните излети ,а во домовите домаќинките ги припремаат традиционалните македонски јадења и се присетуваат на обичаите во родниот крај. Во црковните дворни места се палат и коледарски огнови кои се се повеќе интересни за помладите генерации Македонци во Австралија.
Македонските црковни храмови беа претесни да ги прифатат своите чеда, своите верници кои сите три дена како река се слеваат во најблиските цркви.
Нека и овој наш голем христијански празник на Христовото раѓање биде ден на неизмерна радост, слога, љубов меѓу луѓето, и остварување на неоствареното. Нека заедничкото собирање, славење и радост биде присутна во секое македонско семејство и нека служи како основа за понатамошни заеднички собири, соработка, дружење и афирмирање на македонската традиција и обичаи и овде во Австралија.
Христос се роди, Навистина се роди!
Гордана Димовска

One of the most important holidays for Orthodox Christian Macedonians is Christmas, which they call Bozik. Macedonians celebrate Christmas on 7 January and lasts three days. There are many rituals that make this holiday special.
It all starts on the night of 5 January when groups of people get together to build an oak wood fire as a symbol of the “light” that was foretold would come into the world. According to legend, the shepherds brought oak branches to the stable where baby Jesus was born so that he and his family could warm themselves. Orthodox believers decorate their homes with oak branches, a symbol of the love of Christ as well as of firmness and fertility. According to some interpretations the oak branches are a symbol of the later suffering of Christ on the cross.
The following day, 6 January, is popularly called Коледе. Neighborhood children go door to door with a bag in hand singing the Kolede lede, a special song which earns them apples, candies, coins, and nuts in return.
The night on the 6th is called Бадникова вечер or Christmas Eve. On that evening the whole family gathers together for a special traditional pacakes with garlic. Some places in Macedonia make bread in which they put one coin and whoever finds the coin, will be lucky through the all year. The family members should also buy him/her some presents as well.

Comments

Popular posts from this blog

МАКЕДОНСКИОТ ГЕНИЈ СО ГЛОБАЛЕН ПЕЧАТ ВО ФИЛМОТ

Филмот не е само приказна која ја гледаме тоа е огледало во кое човештвото се гледа и преиспитува.Филмот е молк што зборува светлина што боли а вистина што не се заборава. Еден добар филм не ти нуди одговор туку ти поставува прашање што не престанува да те следи.И за крај филмот е уметност да ја кажеш најтешката вистина и да ја претвориш во убавина - Симе Младеновски. MT – долго време сте во медиумскиот свет и постигнувате големи успеси, ве нарекуваат гениј, но како беше почетокот, како дојде до тоа да навлезете во филмската уметност? Симе - Македонскиот гениј со глобален печат во филмот.Се се ќ авам на деновите кога со трепет ги чекав неделните филмови на телевизија, a потоа и сам почнав да експериментирам со камера и монтажа. Се почна како хоби но потоа сфатив дека тоа ќе биде мојот животен пат  и идна моја професија.И така беше тоа е како некоја зависност која се повеќе те тера да креираш голем наплив на идеи имаш секогаш низ глава и секогаш си велиш оваа е најдобра, но не баш...

КОЈ Е СЛАВЕ НИКОЛОВСКИ – КАТИН?

Пишува: ДУШАН РИСТЕВСКИ-МАКЕДОН Славе Николовски – Катин, ѝ е познат на македонската и на меѓу¬народната културна и научна јавност со многубројните публицистички и научни трудови посветени, главно, на животот на Македонците во светот, но и на низа други аспекти поврзани со дијаспората, како и со литературата, културата, религијата, науката… Тој е роден на 19 август 1941 година во Преспа. Осумгодишно училиште завршил во Љубојно, а средно техничко училиште, Геодетски отсек и Филолошки факултет, група Англиски јазик и книжевност во Скопје. Две години студираше и на Вишата геодетска школа во Белград ако студент, замина во Канада, каде што остана четири години. Во Торонто се школуваше во Интернационалниот институт за англиски јазик и литература „Раерсон”. Извесен период работеше како геодет и пројави активност во македонската колонија во Торонто. Еден мандат во 1978 година беше генерален секретар на Црковната управа при Македонската православна црква „Св. Климент Охридски” во Торонто. П...

МАНАСТИРСКАТА ЦРКВА „СВ. АТАНАС“ И НЕЈЗИНОТО ЗНАЧЕЊЕ ЗА ЉУБОЈНО

ДЕЛ ОД ВИСТИНАТА ЗА ДОЛНА ПРЕСПА Покрај земјениот пат кој води од селото Љубојно кон црквата „Св. Петар и Павле“, на една височинка, се наоѓа црквата посветена на „Св. Атанасиј Велики“. Објектот претставува мала еднокорабна градба со тристрана апсида на исток и влез на западнат страна. Во поново време црквата е малтерисана. Сите преправки, според натписот врежан во малтерот над влезот од надворешната страна се направени во 1968 год.  Внатрешноста на црквата со олтарната преграда е поделена на наос и олтарен простор. Иконостасот со трите престолни икони се издига скоро до таванот. Иконите според натписите кои се наоѓаат на нив потекнуваат од 1929 година. Најважната содржина, со која го задржува вниманието црквата „Свети Атанас“, се остатоците на ѕидното сликарство врз источниот ѕид од олтарниот простор. Според стилските карактеристики како и според сочуваниот натпис ова сликарство потекнува од првите децении на 17 век.