Skip to main content

ЖИВИ ОЧИ


Стар длабок бунар
ѕидан од македонски камен
пишти со вресок и клокоти
пливнат со живи очи
што нè чекаат нас,
ослепените Македонци.
Да црпнеме со дланка
и барем по едно око
од него да извадиме
за јасно да прогледаме,
да видиме што сторивме
и колку пред Бога згрешивме.
Да не си го видиме небото
со сенки пред сонцето
и со разлеано виножито.
Да не си ги видиме нивите
од туѓи плугови изорани
со бразди спремни за семе
донесено од туѓи расадници.
Да не си ги видиме ливадите
со нашите цветови свенати

а меѓу нив други некои
разлистени и расцветани
со чудни форми и мириси.
Да не си ги видиме домовите
запустени и немиросани
под стреите расплакани
со гнезда од мршојади.
Да не си ги видиме црквите
дополу разрушени и саѓосани
со правливи фрески и икони
на светците со очи насолзени.
Да не си ги видиме гробовите
со коските од предците
завиткани во пајажини
и со искршени крстови.
Да налееме вода со ѓеранот
образот да си го обелиме
и да побараме спасение
за да не нè фатат клетвите,
та нели сме како пирејот
со главите исправени
и уште неодмакедончени.
И прошка да побараме од Бога
оти во писанијата стари
ние сме неговите чеда
заколнати во љубов вечна
кон ова парче света земја
со запаметени молитви
и со врежани крвави траги
од чекори на војски неброени.
Ајде да си ги земеме
очите што ние самите
меѓу себе си ги извадивме,
да си ги земеме дури се живи
за да прогледаме кои сме
и да се изброиме колку сме.
Ајде ние, древниот народ,
еднаш докрај да се ородиме.

Автор: Розита Христовска
22.12.2017
An old deep well
walled in Macedonian stone
screaming and bubbling
float with vivid eyes, awaits us,
blinded Macedonians.
to scoop with our hands at least one eye
to see clearly,
to see what we did
and оur sins before God.
not to see the sky
with shadows in front of the sun
and with a rainbow scattered.
not to see the fields
from alien plows squeezed
with grooves ready for seed
delivered from someone else's nursery.
Not see the meadows
with our flowers slaughtered
and among them some others
blossomed and blossoming
with strange shapes and smells.
...........................................
Let's take the eyes that
we took them out among ourselves,
let's take them back while still alive
to see who we are
and count how many are we.
Let us, the ancient people,
once and for all, become one nation.

 The poem "Vivid eyes" by Rozita Hristovska, Macedonia

Macedonian timeline

Comments

Popular posts from this blog

МАКЕДОНСКИОТ ГЕНИЈ СО ГЛОБАЛЕН ПЕЧАТ ВО ФИЛМОТ

Филмот не е само приказна која ја гледаме тоа е огледало во кое човештвото се гледа и преиспитува.Филмот е молк што зборува светлина што боли а вистина што не се заборава. Еден добар филм не ти нуди одговор туку ти поставува прашање што не престанува да те следи.И за крај филмот е уметност да ја кажеш најтешката вистина и да ја претвориш во убавина - Симе Младеновски. MT – долго време сте во медиумскиот свет и постигнувате големи успеси, ве нарекуваат гениј, но како беше почетокот, како дојде до тоа да навлезете во филмската уметност? Симе - Македонскиот гениј со глобален печат во филмот.Се се ќ авам на деновите кога со трепет ги чекав неделните филмови на телевизија, a потоа и сам почнав да експериментирам со камера и монтажа. Се почна како хоби но потоа сфатив дека тоа ќе биде мојот животен пат  и идна моја професија.И така беше тоа е како некоја зависност која се повеќе те тера да креираш голем наплив на идеи имаш секогаш низ глава и секогаш си велиш оваа е најдобра, но не баш...

ПРОДУЦЕНТОТ СИМЕ МЛАДЕНОВСКИ - КРЕАТИВНОСТ И ВИЗИЈА

MT -  Еве следува разговор со истакнатиот продуцент, режисер, Тв водител, Симе Младеновски.   МТ - Секогаш сте активни на сите полиња, верувам имате веќе и и некои нови планови, кажете ни нешто за тоа. Симе -   Во тек е работа на нови документарни филмови за специјални природни и културни локации во Македонија, со амбиција за учество на престижни меѓународни фестивали и номинации за Оскар Се разгледуваат копродукции и соработки за играни филмови во Србија, Аргентина и САД, како и нови сезони на „Лица и дела“ и проширување на манифестацијата „Сплоти се Македонијо“. Симе Младеновски е визионерски продуцент и режисер чија кариера ги опфаќа и телевизиските интервјуа, и документарните епоси, и меѓународните соработки. Неговиот непрекинат труд, признанија и амбиции го поставуваат меѓу најзначајните медиумски творци во современа Македонија.

МАНАСТИРСКАТА ЦРКВА „СВ. АТАНАС“ И НЕЈЗИНОТО ЗНАЧЕЊЕ ЗА ЉУБОЈНО

ДЕЛ ОД ВИСТИНАТА ЗА ДОЛНА ПРЕСПА Покрај земјениот пат кој води од селото Љубојно кон црквата „Св. Петар и Павле“, на една височинка, се наоѓа црквата посветена на „Св. Атанасиј Велики“. Објектот претставува мала еднокорабна градба со тристрана апсида на исток и влез на западнат страна. Во поново време црквата е малтерисана. Сите преправки, според натписот врежан во малтерот над влезот од надворешната страна се направени во 1968 год.  Внатрешноста на црквата со олтарната преграда е поделена на наос и олтарен простор. Иконостасот со трите престолни икони се издига скоро до таванот. Иконите според натписите кои се наоѓаат на нив потекнуваат од 1929 година. Најважната содржина, со која го задржува вниманието црквата „Свети Атанас“, се остатоците на ѕидното сликарство врз источниот ѕид од олтарниот простор. Според стилските карактеристики како и според сочуваниот натпис ова сликарство потекнува од првите децении на 17 век.