Skip to main content

РАЗГОВОР СО ГОРДАНА МИЛОШЕВСКА


"I know that in the Macedonian theater next year planned to put on stage other plays and hopefully I will still have an opportunity to act. My dream of acting want to last forever."
Гордана Милошевска пред неколку години дојде на сцена во Австралиско македонскиот театар како пролетен цвет и остана вечно да цвета, секогаш примамлива и таинствена за гледачите. Минатата година ја доби наградата Александар Македонски за најдобра придружна улога за 2015 год. за улогата на Магда во драмата „Доктор Жими Мајка“.
Разговорот со Гордана секогаш е спонтан исто како и улогата што ја игра во комедијата „Баба се мажи“ која на сцена ја поставува Австралиско македонскиот театар каде веќе има глумено во неколку драми..

Какви беа вашите почетоци, како и каде ви се врежа љубовта во театарот?


Уште како ученичка во основно и средно учествував во училишни престави и таа љубов продолжи и во Австралија само поради домашни обавези не бев во можност да продолжам со ова „кариера“. Повеќе пати се јавував во Австралиско македонскиот театар и барав некаква улога да ми се понуди но бев одбивана поради тоа што немаше потреба од глумица. Но сонот и желбата ми се оствари кога ми беше понудено да ја играм Магда во „Доктор Жими Мајка“. Со големо уживање ја прифатив бидејќи карактерот беше интересен, тоа беше за жена (стара чупа) што сонуваше да биде во брак. Ја одиграв многу реално и за тоа бев наградена. Од самиот почеток многу добро бев прифатена од колегите во Театарот и сега ќе биде многу тешко некој да ме „избрка“.

После Магда што следеше?

Ја играв улогата на Татјана во „Куферот“, млада невеста дојдена од Стари крај, соочена со траумата на населување и опстојување во новото семејство. А еве сега во хистеричната комедија „Баба се мажи“ ја играм Џеки, која се мажи за Стојан кој се жени на сон со нејзината мајка. Значи ми било „пишано“ да глумам млада невеста во сите драми, а пак која невеста не е сакана од публиката? Повеќе жени после секоја престава ми пријдуваат да ми кажат дека најповеќе уживале мене да ме гледаат – тоа ми прави посебно задоволство, а и воља да продолжам да глумам.

Која од овие улоги најповеќе ви даде предизвик и задоволоство?

Мислам дека улогата на Татјана во „Куферот“ беше голем предизвик бидејќи таа улога беше исполнета со многу емоции и не е лесно тоа да се изведе на сцена. Но секако комедиите ми прават посебно задоволство, уживам кога слушам публиката се смее и ужива она што го гледа. Посебно ми даде задоволство што зедов учество во театарската продукција „The Way” во Центарот за уметност во Бенкстеон во 2015 год., режирана од Стефо Нанцу.

Кои се вашите театарски планови после „Баба се мажи“?

Минатата година го креирав карактерот Шекира на една убава циганка која сака да танцува. Со еден скеч веќе се преставив пред публиката и многу добро бев прифатена. Ова ме поттикна и сега размислувам на нови скечеви, карактерот на Шекира повеќе да го збогатам и продолжам да се преставувам на сцена. Секако тоа ќе се стави и на Јутуб.
Знам дека во македонскиот театар за идната година се планираат да се стават на сцена други драми и се надевам дека ќе ми биде дадена можноста и попнатаму да глумам. Мојот сон за глумење сакам да ми биде вечен.

Interview with Gordana Miloshevska- actress in AMT - Sydney
Interviewer - Dushan Ristevski
Душан Ристевски

Macedonian timeline

Comments

Popular posts from this blog

МАНАСТИРСКАТА ЦРКВА „СВ. АТАНАС“ И НЕЈЗИНОТО ЗНАЧЕЊЕ ЗА ЉУБОЈНО

ДЕЛ ОД ВИСТИНАТА ЗА ДОЛНА ПРЕСПА Покрај земјениот пат кој води од селото Љубојно кон црквата „Св. Петар и Павле“, на една височинка, се наоѓа црквата посветена на „Св. Атанасиј Велики“. Објектот претставува мала еднокорабна градба со тристрана апсида на исток и влез на западнат страна. Во поново време црквата е малтерисана. Сите преправки, според натписот врежан во малтерот над влезот од надворешната страна се направени во 1968 год.  Внатрешноста на црквата со олтарната преграда е поделена на наос и олтарен простор. Иконостасот со трите престолни икони се издига скоро до таванот. Иконите според натписите кои се наоѓаат на нив потекнуваат од 1929 година. Најважната содржина, со која го задржува вниманието црквата „Свети Атанас“, се остатоците на ѕидното сликарство врз источниот ѕид од олтарниот простор. Според стилските карактеристики како и според сочуваниот натпис ова сликарство потекнува од првите децении на 17 век.

КОЈ Е СЛАВЕ НИКОЛОВСКИ – КАТИН?

Пишува: ДУШАН РИСТЕВСКИ-МАКЕДОН Славе Николовски – Катин, ѝ е познат на македонската и на меѓу¬народната културна и научна јавност со многубројните публицистички и научни трудови посветени, главно, на животот на Македонците во светот, но и на низа други аспекти поврзани со дијаспората, како и со литературата, културата, религијата, науката… Тој е роден на 19 август 1941 година во Преспа. Осумгодишно училиште завршил во Љубојно, а средно техничко училиште, Геодетски отсек и Филолошки факултет, група Англиски јазик и книжевност во Скопје. Две години студираше и на Вишата геодетска школа во Белград ако студент, замина во Канада, каде што остана четири години. Во Торонто се школуваше во Интернационалниот институт за англиски јазик и литература „Раерсон”. Извесен период работеше како геодет и пројави активност во македонската колонија во Торонто. Еден мандат во 1978 година беше генерален секретар на Црковната управа при Македонската православна црква „Св. Климент Охридски” во Торонто. П...

ONE HUNDRED AND TWENTY YEARS SINCE MACEDONIA'S PARTITION (21) - By Slave Nikolovski - Katin

ONE HUNDRED AND TWENTY YEARS SINCE MACEDONIA'S PARTITION (21)      PART OF THE BOOK   “SELECTED PAPERS FOR MACEDONIA” BY SLAVÉ KATIN In the history it is noted that the Macedonian people from the Aegean part of Macedonia, together with all its ethnic brethren from Macedonia in 1903 rose to a rebellion to fight for their freedom and an independent Macedonian state. Only ten years later Macedonia was brutally attacked, occupied and divided from its neighbors Greece, Serbia and Bulgaria, and later from Albania; division confirmed by the European great powers, of August 10, 1913, with the Treaty of Bucharest. It is known that the Macedonians existed in 1912 and in 1913. In fact, the whole world knew that the Macedonians existed even before, since read about them in history books and other information media. The whole world read about the Ilinden Uprising of 1903 and how the Macedonian people are trying to get rid of the yoke. Today we have hundreds of newspaper clip...