Skip to main content

ГАТАНКИ

Долга црна врвица, како река тече, житни зрна собира, низ поле ги влече. мрава
За него има ваква ука: нов копај во стариот не плукај, што е тоа? Бунар
Не е стрина, не е тетка, со фенерче ноќе светка. Светулка
Како рудар в темнина везден копа и рие, штом ја сети светлината, в земја се крие. Тешка глава со рогови, јаде сено од стогови. вол Една пештера полна со ученичиња и во средина црвен прч лежи. - јазик
Жена не е, а пак ткае, жици фрла несукани и со раце и со нозе. Пајак
Мало грненце, слатко варилце.лешник-
Ни предено, ни ткаено и пак е платно копринено. Пајажина
Трудна жена, оро игра Вретено
Направен е тој од дрво, срце црно, врвот му е трн, а патот по кој мине често му е црн Молив
Колку е повалкана се повеќе е бела, кога ќе ја избришеш во црно е цела Табла
Пие вода ненаситно, стисни го, задави го, веднаш ќе ја врати Сунѓер
Бела ливада со црно цвеќе, кој ќе ја бере ќе биде среќен Книга
Од земјата не се двои, се на исто место стои, во неа се јаде, пие, се одмора и се спие Куќа
Некаде во облаците му се конаците, ќе смисли ѓаволија и ќе се спушти на земјата како бела јамболија, и лежи така се држи, дур сонцето не го спржи Снег
Плови како лаѓа, ама не е лаѓа, на исток се раѓа а на запад паѓа. Месечина
На кутија личи, а кутија не е, своја уста нема, со туѓите пее. Радио
Крила има, птица не е, како птица лета, дење ноќе може низ облаци да шета. Авион
Бел е ама лебед не е, сече води и чад вие, кога в бескрај магла фати, в шир морска ќе се скрие. Брод
Преку река поминува, а во вода не стапнува. Нема тука ништо-нешто, пренесува се и сешто Мост

Comments

Popular posts from this blog

МАНАСТИРСКАТА ЦРКВА „СВ. АТАНАС“ И НЕЈЗИНОТО ЗНАЧЕЊЕ ЗА ЉУБОЈНО

ДЕЛ ОД ВИСТИНАТА ЗА ДОЛНА ПРЕСПА Покрај земјениот пат кој води од селото Љубојно кон црквата „Св. Петар и Павле“, на една височинка, се наоѓа црквата посветена на „Св. Атанасиј Велики“. Објектот претставува мала еднокорабна градба со тристрана апсида на исток и влез на западнат страна. Во поново време црквата е малтерисана. Сите преправки, според натписот врежан во малтерот над влезот од надворешната страна се направени во 1968 год.  Внатрешноста на црквата со олтарната преграда е поделена на наос и олтарен простор. Иконостасот со трите престолни икони се издига скоро до таванот. Иконите според натписите кои се наоѓаат на нив потекнуваат од 1929 година. Најважната содржина, со која го задржува вниманието црквата „Свети Атанас“, се остатоците на ѕидното сликарство врз источниот ѕид од олтарниот простор. Според стилските карактеристики како и според сочуваниот натпис ова сликарство потекнува од првите децении на 17 век.

КОЈ Е СЛАВЕ НИКОЛОВСКИ – КАТИН?

Пишува: ДУШАН РИСТЕВСКИ-МАКЕДОН Славе Николовски – Катин, ѝ е познат на македонската и на меѓу¬народната културна и научна јавност со многубројните публицистички и научни трудови посветени, главно, на животот на Македонците во светот, но и на низа други аспекти поврзани со дијаспората, како и со литературата, културата, религијата, науката… Тој е роден на 19 август 1941 година во Преспа. Осумгодишно училиште завршил во Љубојно, а средно техничко училиште, Геодетски отсек и Филолошки факултет, група Англиски јазик и книжевност во Скопје. Две години студираше и на Вишата геодетска школа во Белград ако студент, замина во Канада, каде што остана четири години. Во Торонто се школуваше во Интернационалниот институт за англиски јазик и литература „Раерсон”. Извесен период работеше како геодет и пројави активност во македонската колонија во Торонто. Еден мандат во 1978 година беше генерален секретар на Црковната управа при Македонската православна црква „Св. Климент Охридски” во Торонто. П...

Ensemble of Folk Instruments and Songs "Stefce Stojkovski" - keep Macedonian tradition alive

The Macedonian traditional music and dance seminar, which has my name as a brand, is known on the world music scene, traditional folklore festivals, at the departments of world-famous universities in ethnomusicology, ethnochoreology, musicology, folklore studies and beyond. The need for organizing such a seminar as well as the significance of the existence of such a seminar are enormous for us Macedonians. Namely, through this seminar, which is being organized for the 19th time, the general public is introduced to Macedonian musical traditions, the playing of original and classical instruments, Macedonian songs and dances, the styles and manner of playing, singing and dancing are studied. The seminar is organized for beginners, connoisseurs and more advanced amateur or professional level of participants. The seminar is organized by the members of the ensemble, and the lecturers are prominent and renowned amateurs and professionals in the field of folklore. All visitors who register ar...