Skip to main content

Објавени наградите од традиционалниот конкурс за Прличева награда за 2015 година


Минатиот понеделник, Жири комисијата во состав на Силвана Трајковска (претседател), Мери Петковска и Бојана Ристевска-Јанкуловска ја донесе својата одлука за прогласување на најдобрите дела од традиционалниот награден конкурс за Прличева награда за 2015 година во организација на Македонското литературно друштво „Григор Прличев“. За сите категории на конкурсот
пристигнаа 54 дела од кои се избраа следните дела како најдобри на кои ќе им се доделат награди:

Најдобра поетска творба на годината за возрасни:
1- ва награда: Рожба, шифра „Рожба“, од Љубица Поповска од Мелбурн
2- ра награда: Куќа моја стара, шифра „Оџак од Наум Трајчевски од Квинбијан
3- та награда: Во Ма, шифра „Ма-ја“

 Најдобра поетска творба на годината за деца:
1-ва награда: Букви, шифра „Пролет“ од Гордана Димовска од Мелбурн
2- ра награда: Копнеж за грутката своја, шифра „Во мојата лулка од Гроздан Јовановски од Њукастел
3- та награда: Книга, шифра „Велес“ од Емилија Жупаноска од Волонгонг

Најдобар расказ на годината за возрасни:
1-ва награда: Две солзи, шифра „Пролет“, од Гордана Димовска од Мелбурн
2-ра награда: Вистина, шифра „Вистина“ од Љубица Поповска од Мелбурн
3-та награда: Калина, шифра „Пролет“ од Гордана Димовска од Мелбурн

Најдобар расказ на годината за деца:
1-ва награда: Последното доживување на еден грозд, шифра „АРТ“, од Марија Александрова од Сиднеј
2-ра награда: Подарок, шифра „Пролет“ од Гордана Димовска од Мелбурн

Од Извршниот одбор на
Литературното друштво „Григор Прличев“

Најдобра поетска творба на годината за возрасни:

РОЖБА

Чекав пред
вратите на сништата
И шепотот
на пролетната песна
Да те имам тебе
Да се имам себе
Како блажена
жед.
Како трепет
на цвет.
Сновалките на
соништата,
те ткаеле тебе
со звездените ветрови
во моите очи.
Благословена од
срцето на ветрот
се појави Ти.
Како заробеник
на мојата љубов.
Како
божествен
дар.
И стана стварност.
Утрото да биде
моја песна.
Денот-
мој божилак.
Желбата
стварност.

Шифра „Рожба“ – од Љубица Поповска

Најдобра поетска творба на годината за деца:

БУКВИ

Дедо ми кажува приказни стари
Баба ме учи за жаби и бубамари
И мама и тато ми зборуваат често
А јас се нешто барам, не ме држи место.

И најдов, читанки, буквари стари
На полица стојат, никој не ги чита.
Букви убави стројни
Се преместуваат од место до место
Голема буква, мала буква,
Точка, запирка, прашалници, извичници
Ред по ред умот да ти штукне.

А тато вели, кирилица е тоа сине,
Свето писмо создадено да трае.
Кој ќе научи нема да се кае.
Цртам и пишувам букви в час
Ете, научив македонски да зборувам и јас.


Шифра „Пролет“-  од Гордана Димовска 

Со почит
Извршниот одбор:
Macedonian Literary Association“Grigor Prlichev”
Македонско Литературно Друштво „Григор Прличев“
 P.O. Box 227 Rockdale NSW 2216
  INC: 9885424
ABN: 64751353521                                                                                                         
                                                                   

Comments

Popular posts from this blog

МАНАСТИРСКАТА ЦРКВА „СВ. АТАНАС“ И НЕЈЗИНОТО ЗНАЧЕЊЕ ЗА ЉУБОЈНО

ДЕЛ ОД ВИСТИНАТА ЗА ДОЛНА ПРЕСПА Покрај земјениот пат кој води од селото Љубојно кон црквата „Св. Петар и Павле“, на една височинка, се наоѓа црквата посветена на „Св. Атанасиј Велики“. Објектот претставува мала еднокорабна градба со тристрана апсида на исток и влез на западнат страна. Во поново време црквата е малтерисана. Сите преправки, според натписот врежан во малтерот над влезот од надворешната страна се направени во 1968 год.  Внатрешноста на црквата со олтарната преграда е поделена на наос и олтарен простор. Иконостасот со трите престолни икони се издига скоро до таванот. Иконите според натписите кои се наоѓаат на нив потекнуваат од 1929 година. Најважната содржина, со која го задржува вниманието црквата „Свети Атанас“, се остатоците на ѕидното сликарство врз источниот ѕид од олтарниот простор. Според стилските карактеристики како и според сочуваниот натпис ова сликарство потекнува од првите децении на 17 век.

КОЈ Е СЛАВЕ НИКОЛОВСКИ – КАТИН?

Пишува: ДУШАН РИСТЕВСКИ-МАКЕДОН Славе Николовски – Катин, ѝ е познат на македонската и на меѓу¬народната културна и научна јавност со многубројните публицистички и научни трудови посветени, главно, на животот на Македонците во светот, но и на низа други аспекти поврзани со дијаспората, како и со литературата, културата, религијата, науката… Тој е роден на 19 август 1941 година во Преспа. Осумгодишно училиште завршил во Љубојно, а средно техничко училиште, Геодетски отсек и Филолошки факултет, група Англиски јазик и книжевност во Скопје. Две години студираше и на Вишата геодетска школа во Белград ако студент, замина во Канада, каде што остана четири години. Во Торонто се школуваше во Интернационалниот институт за англиски јазик и литература „Раерсон”. Извесен период работеше како геодет и пројави активност во македонската колонија во Торонто. Еден мандат во 1978 година беше генерален секретар на Црковната управа при Македонската православна црква „Св. Климент Охридски” во Торонто. П...

Ensemble of Folk Instruments and Songs "Stefce Stojkovski" - keep Macedonian tradition alive

The Macedonian traditional music and dance seminar, which has my name as a brand, is known on the world music scene, traditional folklore festivals, at the departments of world-famous universities in ethnomusicology, ethnochoreology, musicology, folklore studies and beyond. The need for organizing such a seminar as well as the significance of the existence of such a seminar are enormous for us Macedonians. Namely, through this seminar, which is being organized for the 19th time, the general public is introduced to Macedonian musical traditions, the playing of original and classical instruments, Macedonian songs and dances, the styles and manner of playing, singing and dancing are studied. The seminar is organized for beginners, connoisseurs and more advanced amateur or professional level of participants. The seminar is organized by the members of the ensemble, and the lecturers are prominent and renowned amateurs and professionals in the field of folklore. All visitors who register ar...