Skip to main content

ИНТЕРВЈУ СО ВЕРА ТРАЈКОСКА

Кога почна да се занимaваш со музика и која е твоја прва песна?
Јас  почнав да се занимавам со музика, поточно со македонската песна преку фестивалите во Австралија од 1998 година. Пеев во македонската музичка група "Милениум" од 1999а година.
Мојата прва песна беше мојата компонирана песна" Љубовта била лага"
Како се роди љубовта кон песната?
Песната од кога памтам ми беше поврзана со мојот карактер.Нашата куќа дури растев беше стално полна со македонска песна. Јас слушав песни со саати на радио, ленти, плочи или видео. Песната беше мојата љубов и хоби. Мајка ми има прекрасен глас и стално беше распеана кога работеше низ кујната или на домашни слави. Мајка ми исто така е позната во нејзиното родно село Бучин и уште од млади години била поканета на аудиција за пеење во Скопје.  За жал татко ми не и дозволил да оди на таа аудиција инаку верувам дека ќе беше многу популарна. Затоа ете  во мене се роди таа љубов кон македонската песна и го правам тоа што не можеше мајка ми.

Кое беше твое прво појавуање пред публика?
 Моето прво појавување пред публика беше во 1998 година на настапот на КУД Јане Сандански на Фолк Фест Мелурн. Настапив со песната “Љубовта била лага“.
Дали гледаш иднина како пејач на македонски народни песни овде во дијаспората?
Македонската песна пред се  е моја љубов и хоби. Си ја пеам повеќе за себе и ми е  мило и кога други сакаат да ме слушаат кога пеам или кога сум поканета да пеам на разни прослави овде во дијаспората.
Какво е искуството од настапувањето на фестивали овде во Австралија?
Имам настапено на повеќе од 10 Фестивали низ Австралија, почнувајќи од 1998-ма година во Мелбурн, Сиднеј, Волонгонг, Перт. Можам да кажам дека искуството беше прекрасно посебно тоа што имав можнности да се запознаам со многу Македонци низ Австралија кои се вмешани во музиката, во македонската песна и тоа ми помогна да се стекнам со искуство и да настапувам на повеќе фестивали.
За првпат настапи и на Фолк Фест Валандово во Македонија, какви се твоите впечатоци и дали можеш да го споредиш со овдешните фестивали?
Настапот на Фолк Фест Валандово 2013 беше исполнување на мојот сон. И стално се на смеа велев дека еден ден ќе настапам на Валандово. Така еден ден дојде покана од композиторот Оливер Глигоров во 2012 година. Откако ги видел моите спотови на јутуб, тој и неговата сопруга Милица напишаа песна за мене за да настапам на Валандово. Со мене стапија во контакт преку социјалната мрежа фејсбук и за мене тоа беше неверојатно убаво чувство. Што се однесува до споредба на фестивалите овде во Австралија и таму во Македонија, можам да кажам дека во Македонија се многу професионални, се пренесува во живо на Македонската телевизија, и песните се слушаат често пати на радијата низ Македонија.  Многу е убаво и тоа што настапуваш пред многу поголема публика и со многу ѕвезди од македонската естрада.
Која ти е најдрага песна и зошто?
Можам да кажам дека сум среќна што имам многу убави песни од првиот,вториот и  третиот албум и тешко е да се одлучам за една,  ама ако морам да изберам тоа е песната "Птица без крила" затоа што е убава женска балада и ми лежи на срце  и песната  "Еј туѓино не си веќе моја судбина“ преку која ја пренесувам љубовта кон Македонија.  
Имаш нов албум, како го нарече и кога планираш промоција овде во Мелбурн?
Среќна сум да кажам дека мојот нов албум е сниман во Македонија и е наречен  "Само ти душо ти", песна со која  настапив на Валандово 2013 година. Промоција за овај албум беше планирана оваа година во Македонија ама за жал поради некои работи што испаднаа тука во Австралија мораше да се вратиме порано. Промоција во Мелбурн,  уште немам во план и немам точни датуми засега но би сакала да одржам промоција и во другите градови на Австралија.
Кои се твои соработници во Македонија?
Се одлучив да имам соработка со Оливер Глигоров на мојот трети албум сниман во Македонија,поради убавата соработка со него и сум многу задоволна со песните што ми ги направи .Имам голема поддршка со еден дирекнор од Валандово "Мирче Карамучев"што ме промовираше и праќаше на многу интервјуа на Македонската телевизија, радио и весници.Тој исто така е текстописец на две од моите песни на новиот албум, тоа се песните"Еј туѓина не си веќе моја судбина" и "Две раце во оган ќе ставам"
Твои планови и желби за во иднина?
Плановите и желбата во иднина на музички план е да можам да го донесам мојот автор Оливер Глигоров во Австралија  и заедно да можиме да ги промовираме песните.Тој исто така е прекрасен пејач  и има прекрасни песни, исто така сакам што повеќе да бидат поврзана со македонската песна.
Каква порака би сакала да пренесеш на македонската публика?
Пораката што би сакала да ја пренесам до македонската публика е да се сакаме и да си помагаме тука и таму и да бидиме колку што можиме активни во Македонската заедница во Австралија да можиме да оставиме нешто за идните генерации. Мислам дека е многу важно за децата да знаат за своето потекло, тоа му дава основа и силно чувство на припадност.
Разговорот со Вера Трајкоска го водеше Гордана Димовска за Macedonian timeline.


Macedonian timeline

Comments

Popular posts from this blog

МАНАСТИРСКАТА ЦРКВА „СВ. АТАНАС“ И НЕЈЗИНОТО ЗНАЧЕЊЕ ЗА ЉУБОЈНО

ДЕЛ ОД ВИСТИНАТА ЗА ДОЛНА ПРЕСПА Покрај земјениот пат кој води од селото Љубојно кон црквата „Св. Петар и Павле“, на една височинка, се наоѓа црквата посветена на „Св. Атанасиј Велики“. Објектот претставува мала еднокорабна градба со тристрана апсида на исток и влез на западнат страна. Во поново време црквата е малтерисана. Сите преправки, според натписот врежан во малтерот над влезот од надворешната страна се направени во 1968 год.  Внатрешноста на црквата со олтарната преграда е поделена на наос и олтарен простор. Иконостасот со трите престолни икони се издига скоро до таванот. Иконите според натписите кои се наоѓаат на нив потекнуваат од 1929 година. Најважната содржина, со која го задржува вниманието црквата „Свети Атанас“, се остатоците на ѕидното сликарство врз источниот ѕид од олтарниот простор. Според стилските карактеристики како и според сочуваниот натпис ова сликарство потекнува од првите децении на 17 век.

КОЈ Е СЛАВЕ НИКОЛОВСКИ – КАТИН?

Пишува: ДУШАН РИСТЕВСКИ-МАКЕДОН Славе Николовски – Катин, ѝ е познат на македонската и на меѓу¬народната културна и научна јавност со многубројните публицистички и научни трудови посветени, главно, на животот на Македонците во светот, но и на низа други аспекти поврзани со дијаспората, како и со литературата, културата, религијата, науката… Тој е роден на 19 август 1941 година во Преспа. Осумгодишно училиште завршил во Љубојно, а средно техничко училиште, Геодетски отсек и Филолошки факултет, група Англиски јазик и книжевност во Скопје. Две години студираше и на Вишата геодетска школа во Белград ако студент, замина во Канада, каде што остана четири години. Во Торонто се школуваше во Интернационалниот институт за англиски јазик и литература „Раерсон”. Извесен период работеше како геодет и пројави активност во македонската колонија во Торонто. Еден мандат во 1978 година беше генерален секретар на Црковната управа при Македонската православна црква „Св. Климент Охридски” во Торонто. П...

ONE HUNDRED AND TWENTY YEARS SINCE MACEDONIA'S PARTITION (21) - By Slave Nikolovski - Katin

ONE HUNDRED AND TWENTY YEARS SINCE MACEDONIA'S PARTITION (21)      PART OF THE BOOK   “SELECTED PAPERS FOR MACEDONIA” BY SLAVÉ KATIN In the history it is noted that the Macedonian people from the Aegean part of Macedonia, together with all its ethnic brethren from Macedonia in 1903 rose to a rebellion to fight for their freedom and an independent Macedonian state. Only ten years later Macedonia was brutally attacked, occupied and divided from its neighbors Greece, Serbia and Bulgaria, and later from Albania; division confirmed by the European great powers, of August 10, 1913, with the Treaty of Bucharest. It is known that the Macedonians existed in 1912 and in 1913. In fact, the whole world knew that the Macedonians existed even before, since read about them in history books and other information media. The whole world read about the Ilinden Uprising of 1903 and how the Macedonian people are trying to get rid of the yoke. Today we have hundreds of newspaper clip...