Skip to main content

ДА ГО ПОДДРЖИМЕ АНСАМБЛОТ НА НАРОДНИ ИНСТРУМЕНТИ И ПЕСНИ „СТЕФЧЕ СТОЈКОВСКИ"

Поддршка за Ансамблот Стефче Стојковски

25 Години Ансамбл Стефче Стојковски ,,За Македонија и Македонците"

Основен сегмент  на народната култура и традиција  е фолклорот кој одигра  водечка улога во развојот на македонската култура, националниот културен идентитет. Фолклорот придонесува за сегашно, и идно себепочитување и себеприфаќање. Се уште претставува поле на понатамошни истражувања  и како непроценливо културно наследство треба да се заштити со Закон.

Ансамблот за народни инструменти и и песни Стефче Стојковски веќе 25 години успешно го промовира ова македонско национално богатство.

Но за да се успева во натамошното афирмирање и негување на македонските народни ора и песни, потребна е и помош. За таа цел, апелираме до македонската јавност насекаде во светот да излезе во пресрет и финансиски да помогне.

Ансамблот Стефче Стојковски има потреба од финансиска помош за достојно да го одбележи 25 годишниот јубилеј кој се планира за на 21 октомври 2024 под мотото “За Македонија и Македонците”.

Доколку сакате да бидете спонзор на овој јубилеен концерт, обратете се до Стефче Стојковски на е/пошта:  stefcestojkovski@hotmail.com или мобилен број  +38970311381.

More details on how to sponsor, make a contribution, you can use Western union money transfer, Moneygram, or direct bank account:

Stefce Stojkovski

Address: FERID BAJRAM 15 B

1000 Skopje, Macedonia

 Bank: Stopanska Banka AD Skopje

Bank Address: "11 Oktomvri" 7, 1000 Skopje, Macedonia

 SWIFT: STOB MK 2X

IBAN: MK07200000913638918 (EUR)

 For additional information, please contact:

phone: ++ 389 2 30 98 982; ++ 389 2 30 98 981; + 389 2 26 32 651

         : ++389-70-311-381

e-mail: contact(at)stefcestojkovski.mk

Вашата поддршка ни значи многу. Да живее Македонија!

Support for the Stefce Stojkovski Ensemble


25 Years Ensemble Stefce Stojkovski "For Macedonia and the Macedonians"


A fundamental segment of the national culture and tradition is folklore, which played a leading role in the development of Macedonian culture, the national cultural identity. Folklore contributes to present and future self-respect and self-acceptance. It is still a field of further research and as an invaluable cultural heritage it should be protected by law.


The ensemble for folk instruments and songs Stefce Stojkovski has been successfully promoting this Macedonian national treasure for 25 years.


But in order to succeed in the further affirmation and nurturing of Macedonian folk dances and songs, help is also needed. For this purpose, we appeal to the Macedonian public all over the world to come forward and help financially.


The Stefce Stojkovski Ensemble needs financial assistance to properly celebrate the 25th anniversary, which is planned for October 21, 2024, under the motto "For Macedonia and the Macedonians".


If you want to be a sponsor of this jubilee concert, contact Stefce Stojkovski at e-mail: stefcestojkovski@hotmail.com or mobile number +38970311381.

 


Macedonian Timeline Australia

Comments

Popular posts from this blog

МАНАСТИРСКАТА ЦРКВА „СВ. АТАНАС“ И НЕЈЗИНОТО ЗНАЧЕЊЕ ЗА ЉУБОЈНО

ДЕЛ ОД ВИСТИНАТА ЗА ДОЛНА ПРЕСПА Покрај земјениот пат кој води од селото Љубојно кон црквата „Св. Петар и Павле“, на една височинка, се наоѓа црквата посветена на „Св. Атанасиј Велики“. Објектот претставува мала еднокорабна градба со тристрана апсида на исток и влез на западнат страна. Во поново време црквата е малтерисана. Сите преправки, според натписот врежан во малтерот над влезот од надворешната страна се направени во 1968 год.  Внатрешноста на црквата со олтарната преграда е поделена на наос и олтарен простор. Иконостасот со трите престолни икони се издига скоро до таванот. Иконите според натписите кои се наоѓаат на нив потекнуваат од 1929 година. Најважната содржина, со која го задржува вниманието црквата „Свети Атанас“, се остатоците на ѕидното сликарство врз источниот ѕид од олтарниот простор. Според стилските карактеристики како и според сочуваниот натпис ова сликарство потекнува од првите децении на 17 век.

КОЈ Е СЛАВЕ НИКОЛОВСКИ – КАТИН?

Пишува: ДУШАН РИСТЕВСКИ-МАКЕДОН Славе Николовски – Катин, ѝ е познат на македонската и на меѓу¬народната културна и научна јавност со многубројните публицистички и научни трудови посветени, главно, на животот на Македонците во светот, но и на низа други аспекти поврзани со дијаспората, како и со литературата, културата, религијата, науката… Тој е роден на 19 август 1941 година во Преспа. Осумгодишно училиште завршил во Љубојно, а средно техничко училиште, Геодетски отсек и Филолошки факултет, група Англиски јазик и книжевност во Скопје. Две години студираше и на Вишата геодетска школа во Белград ако студент, замина во Канада, каде што остана четири години. Во Торонто се школуваше во Интернационалниот институт за англиски јазик и литература „Раерсон”. Извесен период работеше како геодет и пројави активност во македонската колонија во Торонто. Еден мандат во 1978 година беше генерален секретар на Црковната управа при Македонската православна црква „Св. Климент Охридски” во Торонто. П...

ONE HUNDRED AND TWENTY YEARS SINCE MACEDONIA'S PARTITION (21) - By Slave Nikolovski - Katin

ONE HUNDRED AND TWENTY YEARS SINCE MACEDONIA'S PARTITION (21)      PART OF THE BOOK   “SELECTED PAPERS FOR MACEDONIA” BY SLAVÉ KATIN In the history it is noted that the Macedonian people from the Aegean part of Macedonia, together with all its ethnic brethren from Macedonia in 1903 rose to a rebellion to fight for their freedom and an independent Macedonian state. Only ten years later Macedonia was brutally attacked, occupied and divided from its neighbors Greece, Serbia and Bulgaria, and later from Albania; division confirmed by the European great powers, of August 10, 1913, with the Treaty of Bucharest. It is known that the Macedonians existed in 1912 and in 1913. In fact, the whole world knew that the Macedonians existed even before, since read about them in history books and other information media. The whole world read about the Ilinden Uprising of 1903 and how the Macedonian people are trying to get rid of the yoke. Today we have hundreds of newspaper clip...