Skip to main content

СЕ ПРОМОВИРАА КНИГИТЕ НА ЉУБИЦА ПОПОВСКА И НОВЕ МЛАДЕНОВСКИ ВО МЕЛБУРН


Низ убавите стихови за Битола, за Турунџев, Ѓорѓи Сугарев, и пeсните за деца, на 19 септември во просториите на библиотеката во Thomastown, А.М.Л.Д „Браќа Миладиновци“ ги промовираше стихозбирките Битола Бабам Битола и Пролет во мојата душа, на поетесата Љубица Поповска. Осврт кон двете збирки даде Виолета Јовановска а рецитатори беа Гордана Димовска, Трајан Цветаноски, Иванка Петровска, Стеван Ацески, Љубинка Лазаревска, Шаана Јовановска, ученичките Јулијана Гроздановска, Татијана Гроздановска, Клаудија Гроздановска.


 На промоцијата учество зеде и музичкиот гостин Марјан Васковски кој на хармоника изведе неколку песни за Битола. Гости беа и членовите на женската играорна група Весели Македонки кои неуморно работаат на зачувување на македонската традиција преку убавите фолклорни мотиви, носијата, и секако македонското оро.
После оваа промоција во Мrnda village community hall, А.М.Л.Д “Браќа Миладиновци“ ја одржа и промоцијата на најновата книга од Нове Младеновски „Одблесоци од вечноста“.
Гордана Димовска пред почетокот на промоцијата даде осврт за значењето од издавање на литературни дела во дијаспората, како и потребата од зачувување и негување на јазикот преку песните, расказите и сите видови литература.
Промотор беше професорката Мирјана Симјановска која одлично го презентира делото на Нове Младеновски, вклучувајќи и цитати од истото.
Авторот во своето излагање ги повика присутните да постават прашања на темата која ја обработува во книгата.
На крајот не изостана ни убавата храна и пијалоци а литературното друштво ги изненади Љубица Поповска и Нове Младеновски со врачување на специјално изработена плакета со посвета.

Извадок од излагањето на Љубица:
Излагање на Љубица Поповска
„Пред се да се заблагодарам на Литературното друштво и на инцијативата на Претседателката Гордана Димовска да се одржи промоција на моите две збирки поезија издадени во март оваа година и тоа "Битола бабам Битола" и "Пролет во мојата душа",а исто така и на Виолета Јовановска која прифати да ми биде промотор.
Благодарност до оние кои прифатија да ги читаат моите песни,како и на посетителите кои ме почестија со своето присуство.
А што да кажам за мене? Поезијата е моја радост,моја воздишка,моја визија и утеха. Читајќи доста книги, поезијата ми се наметна сама по себе и ме зароби во нејзините волшебни предели. Спонтано се јави и желбата и потребата да почнам да пишувам.Почнав со стиховите
   На рекичка мала една
   лежи стара воденица вредна
   и си меле житце
   еве вака :тика-така,тика-така.
Ќе речам само едно: Сакајте ја песната-поезијата,таа е провев и храна за душата.

Благодарност до Игор Павловски за објавуванјето на промоцијата во весниците"Тoday" и"Аustralian Macedonian Weekly"
Благодарност до Марија,раководител на Библиотеката во Томастон
Благодарност до Дијана Стерјовска од Македонската добротворна организација во Викторија
Благодарност до фимилијата Гроздановски и наставничката Весна Дамчевска.
Благодарност до фолкорната група "Весели Македонки" и исто така голема благодарност до блогот"Македонски времеплов"






Comments

Popular posts from this blog

МАНАСТИРСКАТА ЦРКВА „СВ. АТАНАС“ И НЕЈЗИНОТО ЗНАЧЕЊЕ ЗА ЉУБОЈНО

ДЕЛ ОД ВИСТИНАТА ЗА ДОЛНА ПРЕСПА Покрај земјениот пат кој води од селото Љубојно кон црквата „Св. Петар и Павле“, на една височинка, се наоѓа црквата посветена на „Св. Атанасиј Велики“. Објектот претставува мала еднокорабна градба со тристрана апсида на исток и влез на западнат страна. Во поново време црквата е малтерисана. Сите преправки, според натписот врежан во малтерот над влезот од надворешната страна се направени во 1968 год.  Внатрешноста на црквата со олтарната преграда е поделена на наос и олтарен простор. Иконостасот со трите престолни икони се издига скоро до таванот. Иконите според натписите кои се наоѓаат на нив потекнуваат од 1929 година. Најважната содржина, со која го задржува вниманието црквата „Свети Атанас“, се остатоците на ѕидното сликарство врз источниот ѕид од олтарниот простор. Според стилските карактеристики како и според сочуваниот натпис ова сликарство потекнува од првите децении на 17 век.

КОЈ Е СЛАВЕ НИКОЛОВСКИ – КАТИН?

Пишува: ДУШАН РИСТЕВСКИ-МАКЕДОН Славе Николовски – Катин, ѝ е познат на македонската и на меѓу¬народната културна и научна јавност со многубројните публицистички и научни трудови посветени, главно, на животот на Македонците во светот, но и на низа други аспекти поврзани со дијаспората, како и со литературата, културата, религијата, науката… Тој е роден на 19 август 1941 година во Преспа. Осумгодишно училиште завршил во Љубојно, а средно техничко училиште, Геодетски отсек и Филолошки факултет, група Англиски јазик и книжевност во Скопје. Две години студираше и на Вишата геодетска школа во Белград ако студент, замина во Канада, каде што остана четири години. Во Торонто се школуваше во Интернационалниот институт за англиски јазик и литература „Раерсон”. Извесен период работеше како геодет и пројави активност во македонската колонија во Торонто. Еден мандат во 1978 година беше генерален секретар на Црковната управа при Македонската православна црква „Св. Климент Охридски” во Торонто. П...

ONE HUNDRED AND TWENTY YEARS SINCE MACEDONIA'S PARTITION (21) - By Slave Nikolovski - Katin

ONE HUNDRED AND TWENTY YEARS SINCE MACEDONIA'S PARTITION (21)      PART OF THE BOOK   “SELECTED PAPERS FOR MACEDONIA” BY SLAVÉ KATIN In the history it is noted that the Macedonian people from the Aegean part of Macedonia, together with all its ethnic brethren from Macedonia in 1903 rose to a rebellion to fight for their freedom and an independent Macedonian state. Only ten years later Macedonia was brutally attacked, occupied and divided from its neighbors Greece, Serbia and Bulgaria, and later from Albania; division confirmed by the European great powers, of August 10, 1913, with the Treaty of Bucharest. It is known that the Macedonians existed in 1912 and in 1913. In fact, the whole world knew that the Macedonians existed even before, since read about them in history books and other information media. The whole world read about the Ilinden Uprising of 1903 and how the Macedonian people are trying to get rid of the yoke. Today we have hundreds of newspaper clip...